Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja (TO) Bar po­kre­nu­la je pro­šle go­di­ne spe­leo­lo­ška is­tra­ži­va­nja jer na te­ri­to­ri­ji ovog kra­ja ima pu­no pe­ći­na, ali do da­nas ni­su is­tra­že­ne ni­ti tu­ri­stič­ki va­lo­ri­zo­va­ne. Dio sa­dr­ža­ja če­ti­ri pe­ći­ne ko­je se na­la­ze u bar­skom kra­ju pred­sta­vlje­no je na fo­to­gra­fi­ja­ma iz­lo­že­nim u ga­le­ri­ji „Ve­li­mir A. Le­ko­vić”, ko­ju je otvo­rio pot­pred­sjed­nik Op­šti­ne Du­šan Ra­i­če­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, us­po­sta­vlja­njem Pa­no­ram­ske ru­te, TO Bar je po­ve­za­la za­pad i is­tok bar­ske op­šti­ne, a sa­da po­ve­zu­ju sje­ver i jug.
– Sa po­seb­nim za­do­volj­stvom mo­gu is­ta­ći da smo po­ve­za­li Mr­ko­je­vi­će i Crm­ni­cu. Sa­mom iz­lo­žbom pod­sje­ća­te nas da ži­vi­mo u vrlo bo­ga­toj sre­di­ni, kul­tu­rom i pri­ro­dom. Na­dam se da će­mo u na­red­nom pe­ri­o­du na­sta­vi­ti da raz­vi­ja­mo ono što je naš spe­ci­fi­kum, što je tu oko nas – ka­zao je Ra­i­če­vić, i za­hva­lio svim uče­sni­ci­ma ak­ci­je „Ot­krij­te neo­tkri­ve­no bla­go”.
Upra­vo kroz „Ot­kri­va­nje neo­t­kri­ve­nog bla­ga” pro­fe­sor Osman Gr­gu­ro­vić skre­nuo je pa­žnju na pe­ći­ne, ko­je je kao tu­ri­stič­ki po­ten­ci­jal pre­po­zna­la TO Bar.
Pri­re­đi­vač iz­lo­žbe TO Bar je, ka­ko bi po­kre­nu­li spele­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja vi­še pe­ći­na ko­je ni­su is­tra­že­ne, ni­ti tu­ri­stič­ki va­lo­ri­zo­va­ne, an­ga­žo­va­la is­tra­ži­vač­ki tim, na či­jem je če­lu bio prof. dr Pre­drag Đu­ro­vić sa Ge­o­graf­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. Ura­đe­ni su ela­bo­ra­ti sa idej­nim rje­še­nji­ma za tu­ri­stič­ko ure­đe­nje Ba­ba­tu­še, Gr­bo­či­ce i Spi­le u Crm­ni­ci, te Spi­le u Ve­ljoj Go­ra­ni. Pro­fe­sor Đu­ro­vić u jed­nom od mno­go­broj­nih na­uč­nih ra­do­va na­gla­ša­va pri­rod­ne vri­jed­no­sti pe­ći­na u bar­skoj op­šti­ni, i raz­ma­tra mo­guć­no­sti nji­ho­vog tu­ri­stič­kog ure­đe­nja.
Spi­le u Ve­ljoj Go­ra­ni se na­la­zi u ju­go­i­stoč­nom di­je­lu op­šti­ne Bar. Sa­sto­ji se od ko­sog jam­skog di­je­la i ve­li­ke pe­ćin­ske dvo­ra­ne. Atrak­tiv­nost spu­šta­nja u ja­mu, ve­li­ka i vi­so­ka dvo­ra­na sa broj­nim i ra­zno­vr­snim pe­ćin­skim na­ki­tom, i po­lo­žaj pe­ći­ne u ne­po­sred­nom za­le­đu pri­mor­skih tu­ri­stič­kih mje­sta, či­ne ovu pe­ći­nu vr­lo atrak­tiv­nim objek­tom u bu­du­ćoj tu­ri­stič­koj po­nu­di op­šti­ne Bar. Pred­vi­đe­no je da se me­tal­nim ste­pe­ni­ca­ma i ka­me­no-be­ton­skom sta­zom po­sje­ti­o­ci spu­ste do 60 me­ta­ra du­bi­ne, gdje bi kru­žnom sta­zom ob­i­šli Ve­li­ku dvo­ra­nu i upo­zna­li se sa pri­rod­nim vri­jed­no­sti­ma pe­ćin­skog na­ki­ta. Za tu svr­hu bi­lo bi iz­gra­đe­no 250 me­ta­ra ka­me­no-be­ton­ske sta­ze, i če­ti­ri sta­ja­li­šta sa pra­te­ćim sta­ci­o­nar­nim elek­trič­nim osvje­tlje­njem. Pe­ći­na ni­je u pot­pu­no­sti is­tra­že­na i bi­će pred­met bu­du­ćih spe­le­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja.
Pe­ći­ne u Tr­no­vu se na­la­ze na za­pad­nim pa­di­na­ma isto­i­me­ne kra­ške uva­le na kraj­njem sje­ve­ro­za­pad­nom di­je­lu op­šti­ne. Pri­mje­nom raz­li­či­tih kon­ce­pa­ta tu­ri­stič­ke pre­zen­ta­ci­je po­sje­ti­o­ci­ma će bi­ti pru­že­ni raz­li­či­ti vi­do­vi tu­ri­stič­ke po­nu­de, od obi­la­ska kra­ških te­re­na, avan­tu­ri­stič­kog spe­le­o­tu­ri­zma, do tra­di­ci­o­nal­ne tu­ri­stič­ke po­sje­te. U svr­hu tu­ri­stič­ke po­sje­te bi­će iz­gra­đe­no 1.000 me­ta­ra pje­šač­ko-tu­ri­stič­ke sta­ze ko­ja vo­di od se­la do sva­ke pe­ći­ne, i pro­la­zi kroz ra­zno­vr­sne kra­ške pro­sto­re.
Za naj­ni­žu pe­ći­nu Spi­lu, iz ko­je to­kom zim­skog pe­ri­o­da po­vre­me­no is­ti­če ri­ječ­ni tok, pred­vi­đe­na je po­sje­ta ula­znog di­je­la, sa mo­guć­no­šću raz­vo­ja avan­tu­ri­stič­kog tu­ri­zma.
Sred­nju pe­ći­nu Ba­ba­tu­šu ka­rak­te­ri­še iz­u­zet­no du­ga i ši­ro­ka dvo­ra­na. Iz­grad­njom ka­me­no-be­ton­ske sta­ze du­ži­ne 135 me­ta­ra po­sje­ti­o­ci­ma bi se omo­gu­ći­lo kre­ta­nje po vi­so­kom obo­du dvo­ra­ne, uz in­di­vi­du­al­no osvje­tlje­nje ka­ko bi se osje­tio duh avan­tu­ri­stič­kog tu­ri­zma i iskon­ska pri­ro­da pod­zem­nog kra­škog svi­je­ta. Pred­vi­đe­no je da se u pe­ći­ni, osim ka­me­no-be­ton­ske sta­ze, iz­gra­di jed­no sta­ja­li­šte i je­dan pod­zem­ni vi­di­ko­vac.
Za naj­vi­šu pe­ći­nu Gr­bo­či­cu pred­vi­đe­na je iz­grad­nja ka­me­no be­ton­ske sta­ze u du­ži­ni od 255 me­ta­ra, sa če­ti­ri sta­ja­li­šta i sta­ci­o­nar­nim elek­trič­nim osvje­tlje­njem. Po­mo­ću 27 re­flek­to­ra po­sje­ti­o­ci­ma će se pred­sta­vi­ti sve pri­rod­ne vri­jed­no­sti, bo­gat­stvo i ra­zno­vr­snost pe­ćin­skog na­ki­ta.
Cilj iz­lo­žbe je da se gra­đa­ni Ba­ra upo­zna­ju sa ne­is­tra­že­nim i ne­po­zna­tim lje­po­ta­ma na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne, a TO Bar je za ovu go­di­nu pla­ni­ra­la fi­nan­sij­ska sred­stva za pr­vu fa­zu ure­đe­nja ovih pe­ći­na. Pre­ma ri­je­či­ma di­rek­to­ri­ce TO Bar Ne­de Iva­no­vić, sle­de­ći ko­rak je­ste da ura­de glav­ni pro­je­kat i poč­nu sa ure­đe­njem če­ti­ri pe­ći­ne. Iva­no­vi­će­va is­ti­če ka­ko se iskre­no na­da da će ma­kar dvi­je bi­ti za­vr­še­ne do po­čet­ka tu­ri­stič­ke se­zo­ne.D.S.